1.      Pribavljanje Dozvole za rad RB od nadležnih državnih organa :

a.       donošenje Odluke RB o osnivanju – odmah,

b.      usaglašavanje osnivačkih dokumenata RB (ugovor o osnivanju, statut, pravila i sl.) sa zakonskim propisima – odmah, i

c.       prilagođavanje ostalih dokumenata RB (propisani standardi robe-robne uzanse, opšti ugovorni uslovi i sl.) sa zakonskim propisima – odmah, i

d.      podnošenje zahteva nadležnim državnim organima (Kkomisiji za hartije od vrednosti i finansijsko tržište i Ministrastvu za trgovinu) za dobijanje Dozvole za rad – odmah.

2.      Izgradnja unutrašnje i spoljne infrastrukture RB:

a.       formiranje izvršnog tima (EM) RB – odmah,

b.      formiranje ponude i tražnje na (Listing) RB – odmah,

c.       izgradnja sistema trgovanja i kontrole (T) RB – odmah,

d.      izgradnja sistema kliringa, saldiranja i depozicija (CS) RB uz odabir Banke za saldiranje (CH) i sklapanje «ekskluzivnog» ugovora sa Bankom za saldiranje o vođenju poslova kliringa, saldiranja i depozicija za RB – odmah,

e.       izgradnja informacionog sistema (IS) RB – po dobijanju dozvole za rad,

f.        izgradnja informatičkog sistema (IT) RB (kao dela celokupnog informacionog sistema RB-softeware!) – u perspektivi

g.       povezivanje sa institucijama sličnih namera - odmah

h.       povezivanje i lobiranje unutar institucionalnih «igrača» - odmah i u perspektivi, i

i.         pružanje pomoći postojećim berzanskim posrednicima (članovima RB!) u «širenju» poslovanja na robno tržište odnosno na hartije od vrednosti (HoV): sa robnim pokrićem (HoV-RP) i finansijske derivate (HoV-FD) - odmah

3.      Trgovanje na RB:

a.       odabir «igrača» na RB: berzanskih posrednika-članova RB i njihovih klijenata – emitenata HoV, prodavaca i kupaca HoV – odmah po dobijanju Dozvole za rad,

b.      kreiranje željenih HoV prema potrebama «igrača» na RB – odmah, i

c.       lobiranje za intervencije na robnom tržištu posredstvom HoV (Država!)- u perspektivi.

4.      Ostale aktivnosti:

a.       organizovanje poseta i prezentacija «na terenu» – odmah,

b.      organizovanje tematskih kurseva i seminara - odmah i kontinuirano,

c.       obnavljanje kontakata sa srodnim institucijama koje razvijaju trgovinu robom i HoV – RP i FD – odmah,

d.      eventualno usaglašavanje robnih i drugih standarda sa sličnim u širem okruženju (inostranstvu) - u perspektivi, i

1. Robno-berzansko poslovanje na srpskom tržištu

Potreba za robnom berzom na našem tržištu je očigledna. Institucija robne berze na  tržištu na kome deluje (što predstavlja ključne premise njenog nastanka i razvoja):

·        usmerava slobodni i namenski kreiran kapital tamo gde je to tržišno najopravdanije,

·        formira ujednačene cene osnovnih proizvoda na dugoročnom nivou što doprinosi stabilizaciji stanja na tržištu i ujedno omogućava planiranje poslovanja na duži rok,

·        povezuje osnovne delove tržišta - robnog i novčanog, uspostavljajući na najkraći i najracionalniji način pokidane veze između njih,

·        širi mogućnosti investiranja i stvaranja povoljnijeg okruženja za osiguranje od raznih tržišnih rizika, povećavajući tako i isplativost ulaganja,

·        obezbeđuje javnost u radu i redovno informisanje o stanju i promenama na tržištu, uz formiranje baze podataka za realno sagledavanje tržišnih kretanja,

·        obezbeđuje zakonito obavljanje trgovine,

·        obezbeđuje zaštitu interesa učesnika u trgovanju,

·        obezbeđuje poštovanje pravila i standarda u ponašanju učesnika u trgovanju, i

·        obezbeđuje informisanje javnosti o svim značajnim činjenicama sa robnog i finansijskog tržišta.

Institucija robne berze nudi određena rešenja za probleme koji postoje na našem tržištu, i to:

·        standardizovanje predmeta trgovanja - robe na dnevnom tržištu i HoV – RP i FD   na terminskom tržištu,

·        standardizovanje procesa trgovanja u celom njegovom toku, od prikupljanja ponude i tražnje, do njegovog zaključenja i izvršenja,

·        obezbeđivanje i garantovanje izvršenja zaključenih poslova, što rezultira formiranjem sistema kliringa, saldiranja i depozicija,

·        proširivanje tržišta i prilagođavanje tržišnog materijala,

·        pouzdanost i otvorenost - berza daje osnovne poslovne informacije za celokupno tržište, i

·        mogućnost dopunskog liberalizovanja uvoza i izvoza roba.

2. Osnivanje RB

Inicijativa za osnivanje Robne berze odvija se u dva paralelna pravca. Prvi, ka daljem dograđivanju formalno-pravnog sistema organizacije robno-berzanskog poslovanja, a drugi, ka uobličavanju dva nivoa tržišta - berzanskog u užem smislu reči i vanberzanskog, ali regulisanog tržišta.

Formalno-pravni uključuje saradnju sa nadležnim Ministarstvom za trgovinu u dograđivanju neophodne podzakonske regulative, kako one koju propisuje Ministarstvo, tako i one autonomne, koju propisuju organi RB i organi njenih članova. Ova delatnost mora da bude uklopljena u dosadašnju regulativu koja se odnosi na mešovit(u)e i finansijsk(u)e berz(u)e i berzanske posrednike i usklađena sa njom.

Drugi, organizacija trgovanja robama mora da krene od stanja na tržištu i da mu se prilagodi, razvijajući dva modela trgovanja. Berzanski model u užem smislu reči, sa strogo propisanim pravilima i standardima i sa odabranim krugom učesnika i model regulisanog vanberzanskog tržišta sa širim krugom učesnika, na kome bi se trgovalo pod nešto blažim uslovima.

Berzanski način trgovanja, odnosno berzansko tržište u užem smislu reči, podrazumeva u većoj meri razvijanje terminskog tržišta preko standardizovanih terminskih ugovora – hartija od vrednosti sa robnim pokrićem i finansijskih derivata. Ova delatnost predstavlja, međutim, posebnu oblast, koja je regulisana aktima finansijskog tržišta. Po svojoj suštini, ona predstavlja most između robnog i finansijskog tržišta i samo preko takve delatnosti moguće je do kraja iskoristiti preimućstva institucije robne berze.

3. Akta RB

Akta neophodna za početak procesa re-osnivanja i početak rada Robne berze (Zakon i Uredba o izdavanju dozvole za osnivanje i dozvole za rad robnih berzi) su na snazi. Ostala akta kojima se dopunjuje ova materija u nadležnosti je Ministarstva za trgovinu, a kojima se reguliše:

1.      kvalitet robe koja se kupuje i prodaje na robnoj berzi,

2.      način osnivanja i pravila rada berzanskih posrednika za robu,

3.      način njihove kontrole,  i

4.      način uključivanja direkcij(e)a za robne rezerve u robno-berzansko poslovanje.

Robe, njihove vrste i kvalitet, propisane od nadležnih organa države i berze predstavljaju poseban deo berzanskih pravila - robne uzanse. Robne uzanse sastoje se iz dva dela: opšteg i posebnog. Opšti deo reguliše zajedničke ugovorne uslove za sve robe kojima se na berzi trguje: bazni paritet, način efektuiranja, obezbeđenja i isporuke, te osnovne elemente rešavanja sporova. Posebni deo reguliše osnovni kvalitet pojedinih roba, jediničnu količinu za trgovanje (lot), rokove isporuke (za terminsku trgovinu) i vreme trgovanja (za berzansko tržište).

Brokersko-dilerska društva za robu posluju, u organizacionom smislu, na isti način kao i svi ostali brokersko-dilerska društva. Svoju delatnost mogu obavljati kao brokeri (u svoje ime i za tuđi račun) i/ili kao dileri (u svoje ime i za svoj račun). U tom smislu, i regulativa kojom se propisuje davanje dozvole za rad i dalje poslovanje berzanskih posrednika za robu, mora biti usaglašena sa ostalom regulativom kojom se tretira berzansko poslovanje i učesnici u njemu.

Ministarstvo za trgovinu nadležno je, prema Zakonu o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima i za kontrolu poslovanja berzanskih posrednika ovlašćenih za trgovanje robom na dnevnom tržištu. Način kontrolisanja određen je prirodom delatnosti berzanskih posrednika, i mora da bude usklađen sa već donetom regulativom.

Direkcij)a za robne rezerve ima izuzetno značajnu ulogu na robnoj berzi. Fondovi slični njima predstavljaju ključne sistemske učesnike u robno-berzanskom poslovanju, kako na dnevnom, tako i još više na terminskom tržištu. Za naše tržište njihovo pojavljivanje na Robnoj berzi bilo bi značajno, pošto su drugi fondovi retki. Korist koju bi, pored svih segmenata tržišta, imala sama država od trgovanja Direkcije za robne rezerve na Robnoj berzi, takođe je velika. Zakonodavac je očigledno cenio ovakav značaj Direkcije za robne rezerve, jer je predvideo da se i njihova uloga na robnoj berzi propiše, u skladu sa članom 8. stav 2. Uredbe o izdavanju dozvole za osnivanje berze i dozvole za rad robne berze.

Uloga Direkcije za robne rezerve u sistemu robno-berzanskog poslovanja ogledala bi se u sledećem:

·        obnavljanje zaliha strateške robe, koju je Ministarstvo za trgovinu propisalo kao berzanske robe, u dnevnoj i terminskoj trgovini,

·        intervencija na berzi u dnevnoj i terminskoj trgovini, u slučaju poremećaja cenovnih kretanja strateških roba, propisanih kao berzanske robe, u skladu sa politikom nadležnih vladinih institucija, i

·        stavljanje na raspolaganje skladišnog prostora za potrebe klijenata berzanskih posrednika, u cilju obezbeđivanja berzanskog poslovanja u dnevnim poslovima.

4. Elementi berzanskog i regulisanog vanberzanskog tržišta

Na samoj berzi trgovanje se u skladu sa zakonom odvija u obliku berzanske i regulisane vanberzanske trgovine, uz stroga pravila kojima se regulišu: način započinjanja, sklapanja i izvršavanja poslova (transakcija). Ta pravila donosi berza, rukovodeći se regulativom koju je propisao nadležni organ, za robno-berzansko poslovanje (Ministarstvo za trgovinu).

Pravila se sastoje iz nekoliko celina, od kojih svaka reguliše po jedan deo procesa trgovanja. Tako ona obuhvataju:

·        pristup trgovanju na berzanskom i regulisanom vanberzanskom tržištu,

·        primanje pojedinih roba na listing na berzanskom i regulisanom vanberzanskom tržištu,

·        primanje naloga ponude i tražnje i njihova registracija,

·        uparivanje ponude i tražnje i zaključivanje poslova,

·        organizacija berzanskih sastanaka,

·        organizacija evidencije trgovanja i saldiranja,

·        način obezbeđivanja transakcija,

·        način izvršavanja poslova, i

·        regulisanje eventualnih sporova.

Predmet trgovanja na oba tržišta je isti, s tim što postoji razlika u stepenu regulisanosti pristupa tržištu. Osobine robe, jedinična količina, način zaključivanja i izvršavanja poslova strogo su propisani i standardizovani na berzanskom tržištu. Na regulisanom vanberzanskom tržištu ostavljena je sloboda učesnicima u pogledu vremena sklapanja posla, ali uz obavezu promptnog izveštavanja berze o svim zaključenim transakcijama.

Robe koje su predmet trgovanja na berzanskom tržištu propisuje Ministarstvo za trgovinu. Za početak rada Robne berze predviđene su sledeće robe:

Predviđeno je i pojavljivanje roba koje nisu trenutno obuhvaćene berzanskom regulativom. Kao moguće navode se sledeće robe:

3) DALJI RAZVOJ ROBNO-BERZANSKOG TRGOVANJA NA ROBNOJ BERZI (RB)

Berzu, uopšte, čine učesnici koji na njoj trguju. Tako je za nastanak robno-berzanskog poslovanja od jednake važnosti, pored usvajanja regulative i organizovanja same berze, i okupljanje određenog broja berzanskih posrednika zainteresovanih za ovakav način poslovanja. U ovoj fazi formiranja Robne berze, primarni zadatak sastoji se u određivanju ciljne grupe za berzansko i regulisano vanberzansko tržište, pri čemu je osnovni kriterijum za to stepen isplativosti koji bi pojedini privredni subjekti i banke imali od institucije robne berze.

U skladu sa situacijom na tržištu ciljna grupa je segmentirana i obrađivana po osnovnim granama proizvodnje. Na prvom mestu se nalaze primarni proizvođači iz agrara koji dominiraju u našoj ekonomiji. Drugi deo ciljne grupe je iz sektora prvog stepena prerade ovih proizvoda. Obe ove podgrupe činile bi širi krug oko Robne berze - krug klijenata berzanskih posrednika.

Sami klijenti berzanskih posrednika, zbog prirode svoje delatnosti, dolazili bi i iz oblasti spoljne i unutrašnje trgovine.

U početnoj fazi animiranja kompletne ciljne grupe neophodno je organizovati konkretnu pomoć. Tu se, kao prvi korak, izdvajaju banke, veliki kombinati i renomirane trgovačke firme.

1. Akteri berzanskog tržišta

U našim uslovima berzansko tržište, u užem smislu reči, ima izgleda da profunkcioniše kada se na njemu koncentriše nekolicina krupnijih aktera, voljnih da poštuje sva pravila koja ovo tržište zahteva i da se na taj način obezbeđuje u svojoj delatnosti. Najuža ciljna grupa za berzansko tržište bile bi trgovinske firme, veliki kombinati, banke i Direkcija za robne rezerve.

Okupljanje ovih firmi i banaka i njihovo trgovanje na berzanskom tržištu Robne berze, privuklo bi i druge aktere, manje po snazi, ali dinamičnije. Tako bi se, u perspektivi, stvorila struktura neophodna za svako berzansko trgovanje koje bi činili krupni učesnici  koji bi mu davali stabilnost i sigurnost, zajedno sa manjim i srednjim, koji bi davali neophodnu dinamiku i likvidnost. Tek u ovoj simbiozi, berza postaje isplativa i privlačna institucija za sve njene aktere.

2. Terminsko trgovanje

Terminsko trgovanje, kao sastavni deo berzanskog poslovanja, predstavlja trgovanje hartijama od vrednosti zasnovanim na robi i kao takvo neophodnu sponu između robne i finansijske berze, a trgovanje njima teško se može posmatrati odvojeno od organizovanog robnog tržišta.

Terminska trgovina treba da posluži kao osnovni razlog pristupanja berzi mnogih aktera sa finansijskog i robnog tržišta, koji inače na ustaljeni način posluju na dnevnom tržištu. Da bi ispunila taj zadatak, ona mora da bude do kraja definisana berzanskim aktima - robnim uzansama i pravilima.

Pravila koja se odnose na terminsku trgovinu formiraju se na osnovu:

1.      robnih uzansi i načina trgovanja pojedinim vrstama robe, i

2.      pravila za trgovanje hartijama od vrednosti.

Nacrte ovih pravila RB je već pripremila u radnoj verziji i kao takve ponudiće ih na usvajanje svim osnivačima i članovima koji izraze spremnost da se aktivno uključe u rad  Robne berze.

3. Srodne institucije

Na našem tržištu, u sferi robno-berzanskog poslovanja, nema nijedne zaokružene robne berze. Delatnost Robne berze ima sve preduslove da bude dobro primljena od svih aktera na tržištu kojima je robno-berzansko poslovanje jedan od poslovnih ciljeva.

4. Regionalna međunarodna saradnja

U našem neposrednom okruženju pre svega u zemljama u tranziciji stvoreno je u poslednjih nekoliko godina više finansijskih i robnih berzi i berzanskih institucija. U daljoj perspektivi posebno treba pristupiti izgradnji uslova za trgovanje između članova berzi. U tom smislu, možda bi dobro bilo ostati na pravcima zacrtanim u sporazumu berzi Balkana i Podunavlja iz 1995. godine.

5. Edukacija

            Poseban segment neophodan za razvijanje robno-berzanskog poslovanja je dodatno obrazovanje svih potencijalnih aktera na Robnoj berzi. Ova edukacija obuhvata specifičnosti trgovanja robom u dnevnim i terminskim poslovima, a pre svega:

·        vrste i značaj organizovanih robnih tržišta u svetu;

·        institucionalne okvire za funkcionisanje organizovanog robnog tržišta u zemlji (zakonska i podzakonska regulativa u zemlji, koja direktno ili indirektno reguliše poslovanje robama);

·        berzanske robe i njihove osnovne osobine (primarne robe po granama proizvodnje na svetskim i na domaćem tržištu);

·        berzansku i regulisanu vanberzansku trgovinu robom i simulaciju trgovanja (pravila trgovanja robom - robne uzanse, strategije trgovine robama, zastupanje interesa klijenata na organizovanom robnom tržištu, investicije u robe, vrste rizika i načini izbegavanja);

·        učesnike na organizovanom robnom tržištu (posrednici, banke, fondovi-interventi, država).

4) DELATNOST ROBNE BERZE (RB)

1. Trgovanje na RB

             Robna berza treba da obezbedi efikasne i poštene uslove trgovanja, javnost rada, odgovarajuću informacionu osnovu i nadzor nad trgovanjem i da kontinuirano obezbeđuje razvoj i unapređenje svojih funkcija.

            Trgovanje na Robnoj berzi će obuhvatiti:

·                    sve ugovore o kupoprodaji tržišnog materijala (HoV – RP i FD) sa listinga RB koji se zaključuju za berzanskim pultom između brokera članova RB, kao kupaca odnosno prodavaca;

·                    ugovore o kupoprodaji tržišnog materijala koji se nalazi na listingu RB, kao i onog tržišnog materijala koji se ne nalazi na zvaničnom listingu RB, koji su zaključeni van berzanskog pulta između brokera članova Robne berze.

            Tržišnim materijalom trgovaće se u sali Robne berze. Sistem trgovanja u sali Robne berze treba da bude u početku rada aukcijski, uz podršku elektronskog sistema koji bi obezbeđivao brokerima i korisnicima promptne informacije o kretanju: ponude i tražnje i cena tržišnog materijala. Realno je očekivati da će sistem aukcije biti dominantan. Vanberzanska trgovina tržišnim materijalima koji se kotiraju na Robnoj berzi, registrovaće se u informacionom sistemu RB.

            Trgovanje na Robnoj berzi odvijaće se na berzanskim sastancima i preko knjige naloga. Odluku o metodama trgovanja za svaki tržišni materijal pojedinačno (HoV), a u okviru toga i za robe, donosiće Upravni odbor RB. Trgovanje robama odvijaće se na zvaničnim i nezvaničnim berzanskim sastancima u skladu sa Pravilima RB. Na zvaničnim berzanskim sastancima trgovalo bi se robama koje ispunjavaju kriterijume o listingu propisane Pravilima RB, a između zvaničnih berzanskih sastanaka trgovanje se odvija preko knjige naloga. Za svaku robu Upravni odbor RB će propisati bliže kriterijume za stavljanje na zvaničnu listu RB.

            Takođe, za svaku robu kojom se trguje putem aukcije na zvaničnim berzanskim sastancima primenjivaće se metod trgovanja izvikivanjem. U zavisnosti od broja naloga i obima transakcija i vodeći računa o interesima klijenata Upravni odbor RB može doneti odluku o primeni neke druge metode trgovanja.

            Vreme održavanja zvaničnih i nezvaničnih berzanskih sastanaka određuje se Pravilima Robne berze, a trgovanje putem knjige naloga obavljaće se tokom celog radnog vremena RB.

            Nezvanični berzanski sastanci se održavaju van berzanskog pulta, između brokera članova RB.

            Učesnici u trgovanju na berzi su: brokeri članova Robne berze.

            Robna berza ne poseduje robe kojima se trguje u sali, niti ona sama kupuje ili prodaje robe koje su predmet trgovanja. Takođe, Berza ne sme da utvrđuje cene po kojima se prodaju robe, već se one utvrđuju sučeljavanjem ponude i tražnje.

2. Poslovi kliringa, saldiranja i depozicija i banka za saldiranje

            Poslovi kliringa i saldiranja zaključenih transakcija na RB i poslovi depozicija (čuvanja) hartija od vrednosti su sastavni deo celokupnog procesa trgovanja koji se obavlja na RB.

            Poslovi kliringa i saldiranja zaključenih transakcija na RB i depozicija hartija od vrednosti obezbeđuju potpuni finansijski integritet Robne berze, ali i integritet svakog zaključenog kupoprodajnog ugovora na RB. Pomenuti poslovi na Robnoj berzi obavljali bi se kroz Odeljenje za poslove kliringa, saldiranja i depozicija RB odnosno kroz odabranu Banku za saldiranje s kojom bi Berza sklopila ekskluzivan ugovor o vođenju poslova kliringa, saldiranja i depozicija (Kulska banka a.d.!).

            Osim operativnih poslova, glavna uloga Odeljenja za poslove kliringa, saldiranja i depozicija RB i «ekskluzivne» Banke za saldiranje u procesu trgovanja na Robnoj berzi i njihov najvažniji zadatak bi bio:

·        da obezbede čvrste garancije učesnicima u trgovanju da će se u celosti izvršiti sve obaveze koje proizlaze iz zaključenih kupoprodajnih ugovora na berzanskim sastancima Robne berze.

            Odeljenje za poslove kliringa, saldiranja i depozicija RB i odabrana Banka za saldiranje permanentno i kompletno bi vršile poslove kliringa, saldiranja i depozicija za svaki račun i za svakog učesnika u trgovanju na RB. Svi računi učesnika u trgovanju bi se istog dana po zatvaranju berzanskog sastanka saldirali.

5) STATUSNA PITANJA ROBNE BERZE (RB)

1. Akcionari RB, prava i obaveze

            Akcionari Robne berze imaju sledeća prava:

1.      pravo upravljanja RB,

2.      pravo preče kupovine akcija RB naredne emisije, srazmerno nominalnoj vrednosti akcija RB koje poseduju, a u skladu sa odlukom o izdavanju akcija,

3.      pravo da pregledaju poslovne knjige i dokumenta RB i da Upravnom odboru RB postavljaju pitanja o upravljanju RB-om,

4.      pravo da biraju i da budu birani u organe RB,

5.      pravo na deo stečajne odnosno likvidacione mase RB, srazmerno učešću akcionara u imovini RB, i

6.      druga prava koja proizilaze iz zakona, Statuta i drugih akata RB.

            Akcionari Robne berze imaju sledeće obaveze:

1.      da uplate akcije u skladu sa odlukom o izdavanju akcija,

2.      da akcijama RB raspolažu u skladu sa zakonom i odlukom o izdavanju akcija,

3.      da snose rizik iz poslovanja RB srazmerno sredstvima koja su uložili u imovinu RB, i

4.      druge obaveze koje proizilaze iz zakona, Statuta i drugih akata RB.

            Akcionari Robne berze, srazmerno svom ulogu u imovini RB, stiču akcije. Akcije RB su obične i glase na ime i prenose se punim indosamentom. Akcije se mogu prenositi samo akcionarima RB, a uz saglasnost najmanje dve trećine akcionara RB i licima koja po zakonu mogu biti osnivači Berze.

2. Kapital RB

            Zakonski minum novčanog dela osnivačkog kapitala neke berze u Srbiji iznosi 500.000 evra.  Mišljenja smo da ukupni (početni!) osnovni kapital Robne berze u trenutku osnivanja ne bi trebalo da iznosi manje od cca 800.000 (?!) evra.

3. Organi RB

            Organi Robne berze su:

            1) Skupština RB,

            2) Upravni odbor RB,

            3) Nadzorni odbor RB, i

            4) Direktor RB.

            Skupština Robne berze može, kada to oceni za potrebno i celishodno, da donese odluku o obrazovanju drugih organa RB, pored onih utvrđenih Statutom RB. Odlukom Skupštine RB utvrđuje se sastav, način izbora i nadležnost drugih organa RB.

4. Članovi RB

            Član Robne berze može biti pravno lice koje je registrovano kao brokersko-dilersko društvo i koje ispunjava uslove utvrđene Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i Statutom RB.

            Pravo na obavljanje berzanskih transakcija i učešće u berzanskoj trgovini i regulisanoj vanberzanskoj trgovini na Robnoj berzi imaju samo ona brokersko-dilerska društva koji su ispunili uslove za članstvo na RB ili za učešće u regulisanoj vanberzanskoj trgovini na RB. Sva ostala pravna i fizička lica na RB će moći da učestvuju indirektno, odnosno preko ovlašćenih brokersko-dilerskih društava-članova RB.

            Član Robne berze može preko svog brokera obavljati samo one poslove kuporodaje tržišnog materijala za koje je registrovan. Uz zahtev za sticanje svojstva člana RB, pravno lice podnosi Upravnom odboru RB zahtev sa dokazima i dokumentacijom koja je predviđena Zakonom, Statutom i Pravilima Robne berze.

            Član Robne berze ima sledeća prava:

1.      pravo da preko svog brokera prisustvuje berzanskim sastancima i da trguje na RB,

2.      pravo korišćenja slobodnog berzanskog prostora i raspoložive berzanske opreme u skladu sa aktima RB,

3.      pravo na korišćenje jedinstvenog informacionog sistema RB,

4.      pravo na jednak pristup svim informacijama relevantnim za trgovinu na RB, i

5.      druga prava utvrđena Statutom RB i drugim aktima RB.

            Obaveze člana Robne berze su sledeće:

1.      da plaća godišnju članarinu, proviziju i druge naknade utvrđene aktima RB,

2.      da savesno i u skladu sa dobrim poslovnim običajima i poslovnim moralom obavlja poslove po osnovu berzanske i vanberzanske trgovine,

3.      da se pridržava pravila discipline i akata RB,

4.      da ne zloupotrebljava informacije koje nisu dostupne svim učesnicima na RB i koje nisu zvanično objavljene, i

5.      druge obaveze utvđene Statutom RB i drugim aktima RB.

            Svi članovi RB posluju preko svojih ovlašćenih brokera čiji je osnovni zadatak da budu posrednici između kupaca i prodavaca tržišnog materijala i da pružaju investitorima u HoV i robu i prodavcima HoV i robe odgovarajuće informacije i savete kada su u pitanju kretanja i prognoze na robnom tržištu.

6) ORGANIZACIJA I TEHNIČKA OSPOSOBLJENOST ROBNE BERZE (RB)

1. Organizacija RB

            Aktom o unutrašnjoj organizaciji i Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka biže su regulisani: ciljevi organizacije Robne berze, organizacione jedinice i kordinacija rada u istim, poslovi sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, nazivi radnih mesta, uslovi koje zaposleni na RB treba da ispunjavaju, kao i broj izvršilaca, opis poslova i radnih zadataka kao i druga pitanja koja su značajna za kvalitetno i blagovremeno obavljanje poslova.

            Ciljna organizacija Robne berze sastoji se iz sledećih organizacionih jedinica:

1.      Kabinet direktora,

2.      Odeljenje za listing,

3.      Odeljenje za trgovanje,

4.      Odeljenje za kliring, sladiranje i depozicije,

5.      Odeljenje za odnose sa javnošću, informisanje i edukativnu delatnost,

6.      Odeljenje za istraživanje i razvoj,

7.      Odeljenje za informatiku,

8.      Odeljenje za pravne poslove i članstvo,

9.      Odeljenje za finansije i knjigovodstvo,

10.  Odeljenje za opšte poslove;

            Sa proširenjem aktivnosti Robne berze biće neophodno postepeno povećavati broj zaposlenih i to kroz (1) angažovanje kadrova sa iskustvom: u trgovanju hartijama od vrednosti sa robnim pokrićem i finansijskim derivatima, berzanskim robama i poznavanju osobina berzanskih roba i (2) obuku mlađih kadrova koji treba da dolaze direktno sa fakulteta. Rad na RB podrazumeva (minimum!) znanje engleskog jezika i poznavanje rada na računarima (MS Office).

2. Tehnička osposobljenost RB

            Pod adekvatnim prostorom podrazumeva pre svega (klimatizovana!) sala za trgovanje,  odgovarajuće audio i vizuelno opremljena, kao i neophodan broj (minimum 5!) kancelarija, kako bi se na jednom mestu organizovao:

1.      rad svih glavnih odeljenja (listinga, trgovanja i kliringa, saldiranja i depozicija, Direktora), i

2.      rad svih pomoćnih odeljenja (odnosa sa javnošću, informisanje i edukaciju,  istraživanja i razvoja, informatičkog sistema, pravnih oslova i članstva, finansija i knjigovodstva, arhiva).

            Što se tiče tehničkih uslova, pored informatičke opreme (hardware i software), za funkcionisanje Robne berze potrebno je obezbeti:

1.      dovoljan broj raznovrsnih telefonskih linija jer bi se posao na RB obavljao uobičajenim telefonskim linijama i tzv. specijalnim PTT-linijama (modemske ili ISDN komunikacije), kao i bežičnim telefonskim linijama (mobilnim telefonima), i

2.      električne instalacije kapaciteta dovoljnog da obezbede priključivanje velikog broja računara i ostale opreme, kao i da omoguće proširenje posla u narednom periodu i nova tehnička rešenja koja neminovno nameće razvoj informacionog sistema.

7) PRIHODI ROBNE BERZE

            RB bi ostvarivala prihod: od članarina, naknade za listing, provizija i vršenja ostalih usluga (konsultantske usluge u oblasti emisije i trgovanja hartijama od vrednosti, čuvanje hartija od vrednosti, obuka kadrova, publikacije, naknada za informacije i sl.). Osnovna ideja je da ovakva institucija (koja je po prirodi neprofitna, a obavlja delatnost od opšteg interesa) mora biti sposobna da obezbeđuje dovoljan prihod, ne samo radi svoje egzistencije, već i radi obavljanja izuzetno značajne razvojne i edukativne funkcije u društvu u celini.

8) PRESTANAK RADA ROBNE BERZE I STATUSNE PROMENE

            Robna berza prestaje sa radom:

1.      odlukom Skupštine RB o prestanku rada RB, koja se donosi dvotrećinskom većinom glasova svih akcionara RB,

2.      ako nadležni državni organ oduzme dozvolu za rad RB, i

3.      u drugim slučajevima propisanim zakonom.

1. Organizaciona shema Robne berze