Beograd, 2001.

Tihomir Podunavac

podunavac@sbb.co.yu

 

Uputstvo

o načinu trgovanja kamatnim hartijama od vrednosti

 

Ovo uputstvo napisano je sa ciljem:

 

  1. da se prilikom trgovanja spreči veće zaduživanje emitenata kamatnih hartija od vrednosti (obveznica) od dozvoljenog maksimuma za registrovanu emisiju.

 

Takođe, ovo uputstvo napisano je sa ciljem:

 

2.     da se omogući sekundarno trgovanje kamatnim hartijama od vrednosti (obveznicama).

 

1.     POLAZNE OSNOVE ZA RAZUMEVANJE

 

q      Obveznice su kamatne hartije od vrednosti;

q      U okviru jedne emisije svi komadi obveznica glase i jedino mogu da glase na istu nominalnu vrednost;

q      Takođe, u okviru jedne emisije nominalna vrednost svakog komada obveznice je nepromenljiva i jedino može da bude nepromenljiva;

q      U okviru jedne emisije svaki pojedinačni komad obveznice je nedeljiv na manje delove i nikada ne može da bude deljiv na manje delove;

q      Dakle, u okviru jedne emisije ukupan broj komada obveznica mora biti ceo broj i samo može da bude ceo broj;

 

q      Primer I:

Ø      ukupna vrednost jedne emisije obveznica iznosi 50.000.000,00 dinara,

Ø      nepromenljiva nominalna vrednost jednog komada obveznice u okviru te emisije iznosi 10.000,00 dinara,

Ø      nepromenljivi ukupan broj komada obveznica u okviru te emisije iznosi:

Ø      50.000.000,00 : 10.000,00 = 5.000 komada;

 

q      Emisija ima definisanu i kamatnu stopu (stopa) izraženu u %;

q      Uopšte, stopom se uve'ava nominalna vrednost jedne obveznice u roku dospeća;

q      Ili, stopom se nominalna vrednost jedne obveznice («sadašnja vrednost», vrednost u trenutku prodaje!) svodi na buduću vrednost, vrednost u roku dospeća;

 

q      Primer II:

Ø      nominalna vrednost jednog komada obveznice (vrednost u trenutku prodaje!) iznosi 10.000,00 dinara,

Ø      visina kamatne stope ili stope uvećanja iznosi 9,26%,

Ø      buduća vrednost ili uvećana nominalna vrednost jednog komada obveznice u roku dospeća iznosi:

Ø      Cn = 10.000,00 *  [1 + (9,26 / 100)]

Ø      Cn = 10.000,00 * [1 + 0,0926]

Ø      Cn = 10.000,00 * 1,0926

ü      Cn = 10.926,00 dinara;

 

q      Definisana kamatna stopa ili registrovana kamatna stopa neke emisije (jedan od  parametara emisije!) važi samo na datum emitovanja;

q      Znači, stopa u svakom drugom trenutku do roka dospeća, dakle trenutku različitom od datuma emitovanja, može, ali i ne mora, da ima drugu visinu;

q      Ili, stopa u svakom drugom trenutku do roka dospeća, osim datuma emitovanja može, ali i ne mora, da bude promenljiva;

q      Takođe, visina stope u svakom drugom trenutku do roka dospeća, osim datuma emitovanja, može, ali i ne mora, da bude jednaka registrovanoj stopi;

q      Kupac kupuje jedan komad ili određeni, ali uvek ceo, broj komada obveznica po uvećanoj nominalnoj vrednosti za visinu stope utvrđenu u trenutku kupoprodaje;

q      Visina stope u trenutku kupoprodaje ili tržišna stopa utvrđuje se na osnovu ponude i tražnje ili na osnovu dogovora između prodavca i kupca u trenutku kupoprodaje (u primeru 9,26%);

q      Dakle, u trenutku prodaje kupac plaća prodavcu uvek i samo uvećanu nominalnu vrednost ili  vrednost kupljenih obveznica za dogovorenu tržišnu stopu;

q      A, u roku dospeća emitent plaća kupcu uvek i samo nominalnu vrednost kupljenih obveznica uvećanu za iznos kamata po registrovanoj kamatnoj stopi (u primeru 10.926,00 dinara);

q      Dakle, u roku dospeća emitent može da plati samo onoliko koliko iznosi zbir nominalnih vrednosti prodatih obveznica uvećanih za iznos kamata po registrovanoj kamatnoj stopi;

q      Odnosno, u roku dospeća emitent može da plati sveukupno najviše do iznosa vrednosti cele emisije uvećane za registrovanu kamatnu stopu;

q      Ili, u roku dospeća emitent može da plati sveukupno najviše do iznosa vrednosti registrovane emisije uvećane za registrovanu kamatnu stopu;

q      Što znači da se emitent mogao maksimalno zadužiti samo toliko koliko mu je registracijom emisije dozvoljeno;

 

2.     LISTIRANJE

(ili kako treba da se definišu osnovni parametri emisije)

 

q      Nominalna vrednost svih obveznica u okviru svih emisija kojima se trguje treba uvek da iznosi 10.000,00 dinara;

q      Broj komada svih obveznica u okviru svih emisija kojima se trguje treba uvek da bude ceo broj;

q      Dakle, ukupna vrednost jedne emisije mora da bude deljiva sa 10.000 bez ostatka;

q      Visinu kamatne stope za svaku emisiju definiše emitent i unosi u registraciju prilikom registrovanja emisije kod Komisije;

q      Tako definisana stopa se primenjuje, ali i ne mora, za uvećavanje nominalne vrednosti obveznica samo prilikom primarne kupoprodaje obveznica, i to samo one kupoprodaje koja se obavi na datum početka emisije (na prvi dan emisije!);

q      Visina stope na datum različit od datuma emisije (prvog dana emisije!) prilikom primarne i sekundarne kupoprodaje određuje se na osnovu ponude i tražnje ili na osnovu dogovora između prodavca i kupca;

 

3.     TRGOVANJE

(ili kako broker komunicira sa kupcem-investitorom)

 

q      Registrovani parametri emisije izgledaju ovako:

·        registrovana ukupna vrednost emisije iznosi: 50.000.000,00 dinara,

·        registrovana nominalna vrednost jedne obveznica iznosi: 10.000,00 dinara,

·        registrovani broj komada emitovanih obveznica iznosi: 5.000 komada,

·        registrovani serijski brojevi emitovanih obveznica iznose: od 1 do 5.000,

·        registrovana visina kamatne stope iznosi: 10,00%,

·        registrovani datum početka emisije je: 01.02.98 godine,

·        registrovani datum dospeća obveznica je: 01.03.98 godine;

 

q        Kupac kupuje obveznice i obraća se (nalogom!) brokeru sa zahtevom da:

Ø      želi da plasira u obveznice 20.000.000,00 dinara,

Ø      želi da kupi obveznice Emitenta na datum 03.02.98 godine (da taj datum bude datum saldiranja!),

Ø      želi da ugovori sa Prodavcem (Emitentom!) da datum za (otkup kroz) sekundarnu trgovinu (tzv.“prevremeni otkup”!) bude 18.02.98 godine, i konačno

Ø      želi da visina kamatne stope na njegov plasman bude 8,00% na mesečnom nivou;

 

q      Broker unosi parametre iz ponude Kupca u računar (software);

 

q      Računar (software, npr. MS EXCEL u okviru MS Office-a!) izračunava:

·      broj dana:

n = 18.02.98 – 03.02.98,

ü       n = 15;

·      visinu konformne kamatne stope za 15 dana (za mesec februar 98 god. koji ima 28 dana!):

p = { [ (1 + 8 / 100) ^ (15 / 28) ] – 1},

ü      p = 4,2090851614977200;

·        veličinu kamatnog faktora:

r = 1 + (4,2090851614977200 / 100),

r = 1 + 0,0420908516149772,

ü      r = 1,0420908516149772;

·        vrednost jednog komada obveznice u roku dospeća:

Cn = 10.000,00 * 1,0420908516149772,

ü      Cn = 10.420,91 dinar;

·        ukupan broj komada obveznica koji se može kupiti za raspoloživu sumu:

Ibk = 20.000.000,00 / 10.000,00,

Ibk = 2.000 komada;

 

q      Broker obaveštava Kupca

·        da može da kupi:

2.000 komada obveznica što treba da plati

Cn = 2.000 * 10.000,00,

ü      Cn = 20.000.000,00 dinara;

·        da u roku dospeća dobija ukupno iznos od:

Cn = 2.000 * 10.420,91,

ü      Cn = 20.841.820,00 dinara ili

·        da od tog iznosa kamata iznosi:

Ikte = 20.841.820,00 – 20.000.000,00,

ü      Ikte = 841.820,00 dinara.

 

4.     KLIRING, SALDIRANJE I DEPONOVANJE

 

q      Software za vođenje poslova kliringa i saldiranja prilagođen je gore prikazanom modelu procesa listiranja i trgovanja odnosno obračunavanja buduće vrednosti kamatnih hartija od vrednosti prilikom trgovanja na berzi;

q      Na osnovu odluke o registraciji emisije obveznica i stavljanjem emisije na listing Berze, emitentu će se otvoriti depo-račun u odeljenju za kliring i saldiranje;

q      Na levoj strani tog računa knjižiće se ukupna vrednost emisije (zbir svih nominalnih vrednosti svih komada obveznica u okviru emisije), a iskazani početni saldo će istovremeno predstavljati vrednost njegovog maksimalno mogućeg, registrovanog i odobrenog zaduživanja;

q      Po obavljenom trgovanju, a na osnovu primljene zakljičnice, otvoriće se depo-račun kupca i knjižiće se istovremeno: broj kupljenih komada obveznica i zbir nominalnih vrednosti kupljenih obveznica (a) na levoj strani kod kupca i (b) na desnoj strani kod emitenta;

q      Oba depo-računa iskazaće saldo: kod kupca broj komada obveznica i vrednost (zbir nominalnih vrednosti sa pripadajućim kamatama!) koju treba da dobije u roku dospeća, a kod emitenta broj komada obveznica i vrednost (takođe, zbir nominalnih vrednosti sa pripadajućim kamatama!)  koja preostaje za dalju prodaju do roka dospeća;

q      U momentu kada emitent proda sve komade obveznica iskazani saldo na depo-računu imaće vrednost nula;

q      A to znači da se emitent zadužio tačno toliko kolika je i ukupna vrednost odobrene i registrovane emisije uvećana za iznos kamata obračunat po registrovanoj kamatnoj stopi;

q      Vrednost u momentu prodaje odnosno vrednosti po kojoj je emitent prodavao pojedine komade ili više komada obveznica (tržišna vrednost obveznica u trenutku prodaje!) može da se beleži na depo-računu samo informativno u posebnoj koloni, jer ona sa stanovišta zaduživanja emitenta kod kamatnih hartija od vrednosti ne igra nikakvu ulogu;

q      Automatski, sa procesom knjiženja, dodeljuju se serijski brojevi kupljenim obveznicama i štampaju se potvrde o vlasništvu za kupljene obveznice;

 

NA POČETAK STRANICE!

HOME